KAKO SMANJITI STRES NA POSLU?

Jedno od stanja koje niko ne može da izbegne je stres. Kroz njega prolazimo u svim uzrastima i svako se sa njim nosi na različit način.

Nastaje iz brojnih razloga, a na vrhu liste je posao.

Veliki broj radnih sati, dosta obaveza, tesni rokovi, zahtevi i očekivanja koja prevazilaze sposobnosti zaposlenog, konflikti sa nadređenima ili kolegama su samo neki od uzročnika.

Manifestuje se kroz brojne simptome. Fizički su vrtoglavica, napetost u mišićima, glavobolje, promene u srčanom ritmu, problemi sa spavanjem, stomačni problemi itd. U psihološke spadaju anksioznost, pesimizam, osećaj nemoći, manjak koncentracije. Upadanje u konflikte, česte promene raspoloženja, nezainteresovanost, udaljenost od kolektiva, pad performansi se javljaju kao promene u ponašanju.

Mnoge je stres doveo do zdravstvenih problema ali i narušenog odnosa sa porodicom i prijateljima. Ne dozvolite to.

Stres na poslu se može smanjiti brojnim metodama pa hajde da zajedno prođemo kroz neke.

• Identifikujte uzrok. Da biste se otarasili stresa, morate da eliminišete njegovog izazivača. Zato, pre svakog drugog koraka, identifikujte šta je to što vam na poslu stvara stres. Da li su to zadaci, jedna ili više osoba, radno vreme ili nešto drugo?

Vodite evidenciju o svom radnom danu. Zabeležite kako ste ga proverili, šta vam je bilo lako/teško, šta je dan učinilo lepim, a šta ne. Idealno bi bilo da evidenciju vodite 2 nedelje.

Uočićete obrazac koji pokazuje šta prethodi stresu. Nakon toga možete preći na saniranje problema. Na koji način će to biti zavisi od uzroka. Ako ne uspevate obaveze da obavite dovoljno dobro, potražite pomoć ili se eskterno usavršavajte. Ako je uzrok stresa prekovremeni rad, razgovarajte sa nadređenima. Ne uspevate da nađete zajednički jezik sa kolegom – popričajte o tome.

• Naučite da se sa stresom nosite na zdrav način. Loši postupci zbog stresa, stvaraju još stresa. Ukoliko jedete dok ste nervozni, konzumirate više cigareta nego inače, grickate nokte i sl., prestanite. Osećaćete se još gore.

U onim trenucima u kojima se ne bavite rešavanjem problema, potrudite se da skrenete misli sa njega. Cupkanje u mestu i čupanje zanoktica nije od pomoći.

Na pauzi pročitajte stranicu-dve knjige, pošaljite poruku ili pozovite dragu osobu. Popričajte sa kolegom, pogledajte mesta na kojima ćete provesti odmor. Uradite bilo šta što će da vam skrene misli.

Van posla odličan ventil je fizička aktivnost. U tom stanju telo bolje koristi kiseonik i poboljšava se protok krvi, a to je dobro za mozak. Takođe, mozak pojačano luči endorfine – neurotransmitere koji povećavaju osećaj zadovoljstva i sreće ujedno redukujući bol i diskomfort.

• Smanjite pritisak. Želja da se postigne određeni rezultat je neretko propraćena pritiskom. Njegovo prisustvo je prihvatljivo dok god deluje kao motivator. Onda kada postane stresor, neophodno je ukloniti ga. Možda nećete uspeti iz prve ali pokušavajte dok ne uspete. Vaše je da se maksimalno potrudite oko onoga što radite. Stvaranje tenzije samo smanjuje taj maksimum.

• Naučite da odmorite. Danas svi imamo telefone, računare, internet konekciju. U ovom kontekstu, to što svako može da nas dobije u bilo kom trenutku ima i lošu stranu. Postavite granicu. Izvan radnog vremena imate pravo da se ne javljate na telefon, da ne proveravate pristiglu poštu, društvene mreže povezane sa poslom itd. Ovo je najteže osobama koje same vode svoj posao pa još uvek nisu dovoljno obaveza delegirale drugima. Naučite da odvojite vreme za rad od vremena za odmor. U suprotnom, nakon nekog vremena ćete biti kao “sažvakani”. Kada radite – radite, a tokom odmora zaboravite na posao.

• Vodite se većim ciljem. Ako vam stres izaziva to što posao koji trenutno radite ne volite, vodite se svrhom koju on ima. Razmislite o tome na koji način vam taj posao doprinosi. Šta je to što ćete naučiti i što će vam koristiti kasnije? Da li vam taj posao pomaže da finansirate školovanje ili kurseve koji su vam neophodni da biste kasnije radili neki drugi posao? Posmatrajte ga kao lestvicu ka poslu iz snova. Kada to usvojite on više neće biti izvor stresa već vaša usputna stanica do cilja.

• Izbegavajte konflikte. Ništa lepše od složnog kolektiva ali to nije uvek slučaj. Ako vam neko ne odgovara, razmislite iz kojeg je to razloga. Dok god nečiji postupak/ponašanje nije u nekoj vezi sa rezultatima vašeg rada, nema razloga da upadate u konflikt. Ne može i ne treba svako da bude po vašoj meri. Okrenite se kolegama koje vam prijaju. Sa njima pričajte na pauzi, popijte kafu, a sa ostalima imajte profesionalan odnos.

• Probajte da ne mislite na privatne probleme. Dešava da primarni izvor stresa na poslu zapravo nije posao. Ljudi dolaze na posao nervozni zbog problema čiji je izvor van poslovne zgrade. Ovo se najviše odražava na performanse koje beleže pad. Nižu se greške u radu, zamerke kolega, kritike nadređenih itd. Rezultat je nezadovoljstvo i još više stresa. To nosite kući i upadate u začaran krug. Etiketu izvora svega toga dobije posao. Zato, na poslu se fokusirajte na rad.

Ukoliko pak imate neke ozbiljne probleme koje ne možete da potisnete dok radite i neophodno vam je odsustvo, porazgovarajte sa nadređenima.

• Budite organizovani i uložite trud. Zatrpanost papirima, poštom i obavezama svakome stvara stres. Što se bolje organizujete, to će vam biti lakše. Na početku radnog dana ispišite prioritete, a ako ste baš u gužvi, nešto odložite za sledeći dan. Takođe, zaboravite na multitasking. Nekima polazi za rukom da više stvari rade odjednom ali u većini slučajeva to izazove haos. Ne znate ni šta je početo, ni dokle ste stigli ni šta se završili. Zato grešite, a greške stresiraju.

• Kada baš ne znate, priznajte. Ono što ne znate treba da naučite. Međutim, kada je rok za završetak neke obaveze kratak, ne improvizujte. Mnogo je bolje da vam zamere neznanje nego loš obavljen posao. Normalno je da ćete biti pod stresom kada znate da posao niste odradili kako treba. Ta greška sigurno povlači probleme. Zato priznajte da ne znate, potražite pomoć i naučite za sledeći put.

• Uredite prostor. Loš ambijent vodi u loše raspoloženje, ono u greške, a greške znamo kuda. Neka vam prostor u kojem radite prija. Obogatite kancelariju biljkama, slikama i drugim detaljima koji će da vas oraspolože. Neka sve bude čisto i na svom mestu. Možete da promenite raspored, postavite osveživač sa vašim omiljenim mirisom, a ako vam je dozvoljeno uradite i neke radiklanije promene.

• Razgovarajte sa nadređenima. Ni pomisao na ovaj razgovor mnogima ne pada lako ali što ga pre obavite pre ćete rešiti problem (barem u onom domenu u kojem nadređeni može da vam pomogne). Budite otvoreni i smireno saopštite sve što vam smeta. Ukoliko imate neki predlog za rešenje problema, slobodno ga iznesite. Ovaj razgovor ne treba da vas plaši. Svakoj kompaniji je u interesu da ima zadovoljne zaposlene pa će se i vaša sigurno potruditi da reši vaš problem.

Posao je veliki deo vašeg života i ne dozvolite da taj period bude obeležen problemima. Pomozite sebi tako što ćete da pratite kako se osećate i reagujte na prve pokazatelje stresa. Nema nerešivog problema. Dobro rešenje je svako koje pomaže da ostvarite ono što treba da vam bude prioritet – lična dobrobit u svakom smislu.