ZAŠTO SMO STALNO ZAUZETI?

“Ne mogu da stignem, imam mnogo obaveza.”

Rečenica koju čujemo i izgovaramo svakodnevno. Nemamo vremena za druge, a nadasve, nemamo ga za sebe.

Zauzetost je sveprisutna pre svega zbog činjenice da je postala metrika uspeha. Društvo je vrednuje i time ohrabruje. Oni sa slobodnim vremenom se svrstavaju u neambiciozne, nespremne na ulaganje truda i rad.

Slobodno vreme se više ne posmatra kao vreme za porodicu, prijatelje ili hobi. U nekom trenutku je, što je sasvim pogrešno, počelo da se poistovećuje sa lenjošću.

Konstantno nastojanje da se milion stvari odradi u jednom danu ima loše efekte po nas. Najgori su po zdravlje i odnose sa ljudima.

Mnogo obaveza vodi u stres, manjak sna, preskakanje obroka, fizičku neaktivnost itd. To uzrokuje anksioznost, konstantan umor, osećaj tenzije u telu, glavobolje, vrtoglavicu, nesanicu, digestivna i kradiovaskularna oboljenja, oslabljen imunitet itd.

Odnosi sa porodicom i prijateljima trpe jer prosto nemate vremena za njih. Znate li da nisu zaposleni jedini koji se bolje osećaju kako se približava vikend? Isto se osećaju i nezaposleni. Razlog je taj što tokom radne nedelje jedva uspevaju da popričaju sa ljudima sa kojima žive.

Čak i kada izdvojite vreme za nekoga, niste pristutni. Savlada vas umor, misli su vam na poslu ili konstatno proveravate telefon. Ljudi nemaju ni vaše vreme ni vašu pažnju.

Šta je to što nam krade vreme? Dosta toga, a najčešće:

• Previše radnih sati. Kada dan počne i završi se na poslu jasno je da neće biti dovoljno vremena ni za šta. Možda u ovom trenutku nemate drugu opciju ali se potrudite da je pronađete. Ako čekate vikend i godišnji odmor da biste bili srećni, vi ne živite već životarite.

• Loše postavljnje prioriteta. Ne može sve da se uradi sada. Svoje obaveze grupišite u one koje moraju biti odrađene danas, one koje mogu ali nije hitno i one koje možete ostaviti za sutra. Zatim se fokusirajte na jedan po jedan prioritet dok ih ne završite. Izbegavajte nebitne pozive, poštu i sastanke. Tako rizikujete da važno ostane neodrađeno i budete pod stresom ili da ceo dan ostanate u kancelariji. U oba slučaja ostajete bez slobodnog vremena.

• “Moram ja i mora perfektno”. Ne morate sve i uvek vi i ne mora sve -pod konac-. Bilo da su u pitanju poslovne ili kućne obaveze, naučite da određeni deo prepustite drugima. Ako neko ne zna, pokažite mu jer ćete dugoročno olakšati sebi. Takođe, prihvatite da ne morate I ne možete biti dobri u svemu. Poboljšajte ono u čemu ste dobri, unapredite nešto što ne valja ali naučite da prepoznate šta je to što ne umete i ne morate da umete. To je ono što nema nikakv uticaj na vaš uspeh niti zadovoljstvo. Ako previše toga stavite na svoja leđa nećete dugo izdržati.Ne samo da ćete biti bez slobodnog vremena već i mentalno i fizički iscrpljeni.

• Neprecizni planovi. Seli ste i izlistali 15 stvari koje treba da uradite. Od tih 15 ste uradili 7, a sve zato što niste bili precizni. Pored toga koje vas obaveze čekaju treba da znate i koliko vremena zahteva svaka od njih. Tako ćete videti šta možete da odložite, za šta će vam trebati pomoć i šta je to što uzima mnogo vremena, a nije važno. Dobićete realan plan koji motiviše, sve ćete odraditi i biti slobodni!

• Tehnologija kao stalni podsetnik da ima još nezavršenog posla. Čak i kada odlučite da odmorite stižu pozivi, mail-ovi, obaveštenja na poslovnim mrežama. Pokušavate to da ignorišete ali najčešće bezuspešno. Sklonite telefon, isključite internet ili aktivirajte avionski režim. Posla uvek ima ali i on treba da čeka.

• Previše mogućnosti stvara osećaj krivice. Kada imate opciju da pored redovnog obavljate i posao sa strane i zaradite više, šta ćete uraditi? Verovatno ćete ga prihvati. Ljude danas grize savest ako nisu zazuzeti, a to mogu da budu. Veća zarada, potreba da budu priznati u društvu, želja da se ispune tuđa očekivanja i strah od griže savesti su česti razlozi današnje rastrzanosti. Stanite i razmislite da li vam je to neophodno i šta žrtvujete zarad toga. Ne kasnite na posao, na sastanke, ispunjavate sve rokove? Tako tretirajte i slobodno vreme, kao obavezu. Obećajte sebi tu kafu ili šetnju i baš kao što ispunjavate obaveze prema drugima, ispunite i ovu prema sebi.

• Odugovlačenje. Gde nema motivacije treba da ima discipline. Jedno je da manje važno odložite za drugi dan, a sasvim drugo je da se razvlačite i ne uradite ništa. Neodrađena obaveza danas krade vreme od sutra, povećava stres, nervozu, frustraciju. Ono što mora-mora i neka bude sada.

• Novca nikada dosta. Slobodno vreme često nemamo jer svesno odlučujemo tako. Dok sedite i čitate knjigu verovatno razmišljate šta ste mogli da odradite za to vreme i koliko da zaradite. Ako imate sve osnovne potrebe pa čak i preko toga, zastanite na trenutak. Razmislite o tome koliko plaćate tu ekstra zaradu. Koliko druženja, smeha, vremena sa porodicom treba da uložite da biste zaradili još? Od tog silnog rada hoćete li barem stići da uživate u stvarima koje ste priuštili ili ćete raditi da zaradite još, još, još…. Vi određujete prioritete i izbor je samo vaš.

• Loša upotreba slobodnog vremena. Malo ko planira slobodno vreme što često dovodi do njegovog bacanja. “Razvlačite” se po kući, idete sa jedne na drugu društvenu mrežu, slobodan dan prođe, a vi ste i dalje umorni. Pred početak radne nedelje sastavite spisak stvari koje ćete raditi posle radnog vremena, a šta ćete ostaviti za sledeći vikend. Pokazalo se da ovakvo planiranje slobodnog vremena obezbeđuje njegovu bolju iskorišćenost.

Ne trkajte se sa vremenom jer je uzalud, ne možete da pobedite. Možete da upravljate njime tako što ćete upravljati sobom, svojim odlukama, ciljevima i prioritetima. Odakle ćete početi?